Мотивација

Дупке пуни бразилски затвори одлучили су затвореницима понудити опцију смањења затворске казне, под условом да заволе читање. Понуда гласи: четири дана мање за сваку прочитану књигу.

Затвореници у четири државна затвора, међу којима се налазе и неки од најопаснијих бразилских криминалаца, добит ће могућност да прочитају до 12 дјела из књижевности, филозофије и науке, те на тај начин себи смање дужину затворске казне за максимално 48 дана, најавила је бразилска влада, пренио Реутерс.

Читање сваке књиге затвореници могу 'растегнути' на четири седмице, а након тога требају написати есеј о прочитаном.

Ипак, могућност се неће односити на све затворенике, него ће опцију да читањем убрзају излазак на слободу добити они за које посебна комисија одлучу тако.

„Особа може изаћи из затвора просвјећенија и са више знања о свијету, а самим тим и бити боља особа“, мишљење је адвоката из Сао Паула, Андреа Кехдија, који води пројекат донације књига бразилским затворима.
Извор информација: 

Radiosarajevo.ba

Неколико сугестија уколико нешто (не)планирате од септембра

Погледајте на овом линку како изгледа табеларни преглед образовно-васпитног рада основне школе за школску  2012/2013. годину.

Питање дана - АФОРИЗАМ, ШТА ТО БЕШЕ?

Кратак одговор попут афоризма

http://www.aforizmi.org/zasto/sta_je_aforizam.htm

Мало дужи примери

http://aforizmi.blog.rs/blog/aforizmi/dusko-radovic

Уживајте!

AХ, ТА ЉУБАВ...

Ако нам сутра техника закаже, као што уме, остављам вам овде неколико предлога за детаљније упознавање са поезијом нашег роматичара Јована Јовановића Змаја и аустријског песнка Рилкеа.

Љубавна песма

Како да дусу спутам, да се твоје
Не такне. Како, мимо тебе, њом
Да грлим друге ствари и даљине?

Ах, радо бих је склонио на које
Заборављено место усред тмине,
У неки изгубљени кут, у ком’
Неће је твоје њихати дубине.

Ал’ ипак, све сто додирне нас двоје
Ко гудало нас неко спаја, које
Из двеју струна један мами глас.

На ком смо инструменту? Ко нас сатка?
И који ово свирач држи нас?
О, песмо слатка.

(Линкови до Википедије и видео клипова су постављени)

Maла помоћ

Ако читаш  Лагунину књигу, допада ти се и питаш се како да нађеш нешто слично, 

кликни на линк и на полици ћеш добити предлоге. 

Једино што треба да урадиш је да читаш и уживаш!

САЈАМ КЊИГА

УЧЕНИЦИ 6.И 8. РАЗРЕДА 

ПОСЕТИЋЕ САЈАМ КЊИГА

ОЧЕКУЈТЕ УБРЗО 

ЊИХОВЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ЧИТАЊЕ

Да ли је могуће да нисмо чули за Икара и његов леТ?

Дедал, Атински ковач, водио је порекло од Кекропове краљевске породице, односно од првог Атинског краља. Био је велики уметник, скулптор и архитекта, једном речју, један од најинвентивнијих проналазача свога доба.
Једном је овај надарени мајстор, заслепљен љубомором према свом рођаку и ученику Талу, извршио злочин, убивши га. Тал, који је веома рано показао и доказао да ће прерасти у врсног мајстора, посматрајући змију како користи своје чељусти, једног дана је измислио тестеру. То му је донело славу, и Дедал га је, у једном наступу љубоморе, гурнуо са Акропоља. Када се сазнало о том његовом злочину, Ареопаг га је казнио прогонством.
Дедал се, тако нашао на Крети, код Миноја, где је између осталог, изградио и познати Лавиринт, односно палату, у којој су се налазили многобројни ходници, који су били толико компликовано изграђени, да се у њима нико није могао оријентисати.
Ту је Миној затворио Минотаура.
За време свог боравка на Крети, Дедал је добио сина, Икара, чија је мајка била Наукрата, једна од Минојевих робиња.
Када је Тесеј стигао на Крету са намером да убије Минотаура, Дедал је поучио Аријадну, како да саветима помогне том хероју, да уђе и изађе из Лавиринта. Миној се, када је то сазнао, толико наљутио да је затворио мајстора и његовог сина у Лавиринт. Дедал је стално, у свом затвору размишљао како да побегне са Крете. Одједном се сетио да крила залепи воском, а потом их причврсти за рамена.

Отац и син су тако опремљени заједно кренули на тај невероватан лет. Млади Икар, међутим, није следео очеве савете. Отац га је саветовао да не лети сувише ниско, да му се крила не би поквасила од морских таласа, али ни превише високо, да их сунце не би исувише загрејало. Но Икар, није издржао и почео је да лети високо, све док му сунце није отопило восак на крилима, након чега је пао у море, које се од тада назива Икарским морем. Његово тело је Херакле пронашао на оближњем острву, које од тада носи име Икарија, где га је и сахранио.

Закључујемо да "Икаров лет" није Икаров лем, зар не?