Ако нам сутра техника закаже, као што уме, остављам вам овде неколико предлога за детаљније упознавање са поезијом нашег роматичара Јована Јовановића Змаја и аустријског песнка Рилкеа.
Како да дусу спутам, да се твоје
Не такне. Како, мимо тебе, њом
Да грлим друге ствари и даљине?
Ах, радо бих је склонио на које
Заборављено место усред тмине,
У неки изгубљени кут, у ком’
Неће је твоје њихати дубине.
Ал’ ипак, све сто додирне нас двоје
Ко гудало нас неко спаја, које
Из двеју струна један мами глас.
На ком смо инструменту? Ко нас сатка?
И који ово свирач држи нас?
О, песмо слатка.
Не такне. Како, мимо тебе, њом
Да грлим друге ствари и даљине?
Ах, радо бих је склонио на које
Заборављено место усред тмине,
У неки изгубљени кут, у ком’
Неће је твоје њихати дубине.
Ал’ ипак, све сто додирне нас двоје
Ко гудало нас неко спаја, које
Из двеју струна један мами глас.
На ком смо инструменту? Ко нас сатка?
И који ово свирач држи нас?
О, песмо слатка.
(Линкови до Википедије и видео клипова су постављени)
Нема коментара:
Постави коментар