Када неко одводи дете које има новац, да ли је то јањичарски харач?
Харач је лични порез, главарина у Османском царству. Наплаћивао се од сваке мушке немуслиманске главе, као врста откупа од ропства. Давао је право на личну и имовинску сигурност као и право на ослобађање од војне обавезе. Харач је био доказ верности султану, па су побуне немуслиманског становништва често почињале неплаћањем харача.
Јањичари (на турском: Yeniçeri, што значи Нова војска) били су турске пешадијске трупе у својству личних телохранитеља отоманских султана. Трупе воде порекло из 14. века; основао их је Мурат I, а трупе су укинуте (и масакриране) 1826. године по наређењу султана Махмуда II када су постали претња за његову владавину.
Јаничари су били организовани у почетку од Турака, а касније од хришћанске деце отетих или по другим основама одузетих од родитеља (Данак у крви), најчешче са подручја Кавказа и делова Балкана, који би преласком на ислам имали право припадности јаничарским јединицама.
Нема коментара:
Постави коментар